Прочитајте одабране текстове из занимљивих и поучних књига професора Дамјановића.
Укупно: 22 |
Страна 1 од 2 |
Које су то особе, креатуре, из којих центара, гурале те чудне нагласке у народ? Шта је била идеја? Можда да се невероватна отпорност српског језика нагриза акцентом? И тако удара на саму његову структуру.
Језик којим су Амазонке говориле свакако није грчки па тако ни грчка објашњења а поготову доцнија етимологизирања око њиховог имена ништа не ваљају. Забуну уноси очигледна измишљотина како су Амазонке тобоже секле десну сису да би могле да напињу лук.
У овом одељку видеће се да чак ни Роберт Грејвс (који није Енглез) не може да до краја разуме келтски језик, јер не види његову везу са српским. Такође ће се видети шта значе „острвска“ имена Бран и Бели, као и још нека.
Одавно је примећено да грчки не помаже у разрешавању порекла саме речи – драма. Како су сви термини везани за Бахово сабожје догрчког порекла (дакле негрчког), решења драме потражимо у том правцу.
Плиније говори како је имела између осталог и одбрана против воде али и ватре! Очигледно да је ова биљка омогућавала друидима да постигну тај други, онострани вид, по коме се и зову друиди.
Питања свакако има много, једно је народно име, како су се тачно звали Етрурци? До нестанка су изгледа имали заједничко име за становнике свих дванаест најважнијих градова у правој Етрурији, оној која лежи између Арна и Тибра.
У време када је изашло прво издање књиге Жрнов, 2007. године, јавила ми се госпођа Милена Костић, која је у шетњи Кнез Михаиловој видела Жрнов у излогу књижаре.
Порекло самих Илира је доста тамно. Ипак Милан Будимир налази њихове претке у Пеластима (в. Пелазги). У историјско доба прилично је јасно одређена њихова шира и ужа територија у грчким и латинским споменицима.
Класа у овој равни значи припадање истој генерацији – једновременост али и истом сталежу, класи, јер сво је класје класје. Сам за себе издвојен из равни клас изгледа као најежена група војника.
Ко год да је прилазио из правца Хиландарске лучице на полуоствру Хрусији, морао је проћи поред и испод куле краља Милутина. Ова грађевина данас изгледа као да није стара преко седамсто година. Ређали су се непријатељи, невремена, земљотреси, громови, пожари, а она стоји као нова, као да је градња завршена јуче.
Људи док живе и греше а баш то и бележи Елезовић у свом речнику где слудовати значи погрешити. Луд може још да има исти или сличан смисао и са млад али овим лепеза лудог саречја није отворена ни до пола.
Суштина тог текста је анализа Хераклитовог фрагмента у коме он (Хераклит) размишља о слушању и казивању, говорећи да је логос једно (све је Једно).
Опкољена српска светиња, због превеликог броја прибегара, убрзо је била захваћена глађу. За то време и Каталани трпе велике губитке од српских бранилаца.
Иако се радило о, пажљиво скриваној од јавности, намери рушења Жрнова и споменика, ипак је та вест брзо постала тема сезоне у српској културној јавности.
Враћам се сад (снаги) снази. Мистерија постања света је мистерија постања речи. И увек се код именовања враћам на ЕПК. Зашто је нога – нога а не нуга или нига? Е, то одлучује ЕПК. А задато нам је из пара НГ да израсте нога а не нига. Али прича тек почиње.
Какве везе имају трофеј и строфа? Велике и нераскидиве. Нераскидиве као добар конопац, строфос на грчком. Конопац, без обзира од које је материје направљен (длаке, коже...), настаје врћењем, упредањем и уплитањем нити.
Етимологизирање иде у два основна правца: први тврди како барбар долази од брбљач, брбљивац (који неразумљиво прича) и други који заступа тезу о брадоњама! Један од додатних проблема између осталих је и тај што се не зна до краја поуздано како су класични Хелени изговарали б (бету) упркос познатом школском примеру са блејањем оваца (бе, бе).
Тако веверица (бјелка) у староруском тексту открива и потврђује правац кретања Словена са југа на север (а не са севера на југ како тврди и наравно лаже бечко–берлинска школа), а да је било обрнуто новоруски израз не би био бјелка, што несумњиво показује поларни бели варијетет ове животињице.
Зато се обраћам слуху и оном кључу који прати логику нашег бића – вино отвори се. Од најстаријих времена користили су Срби вин у значењу крив (гуилтy).
Вит је и плен. Плен код Словена, а код Литванаца вити значи гонити непријатеља (каква је ту разлика од српског вијати?). Тако се ова значења и савршено уклапају јер после прогона има и плена.
Стране: