Друиди – Српско Српски речник, друга свеска
До сада се обично Гај Јулије сматрао за највећег познаваоца Гала односно Келта. И његов је “Галски рат” остао такозвани извор првог реда за келтско питање. Хм. Има ту неке логике. Уосталом ко би их боље познавао од војсковође чије су трупе побиле по једном бројању најмање милион тих урођеника, се ла ви, рекли би данашњи потомци Гала!
Ипак, изгледа да је стари Гајо волео понекад и да слаже, јер он је био и политичар. Али заборавимо све то на час. И ево шта каже у одломку шесте књиге “Галских ратова”: “... о друидима прича се да уче велики број стихова па неки и по двадесет година уче...” Хвала ти Гајо, бавићу се тобом касније.
Бићу слободан да ставим акценат на ових “двадесет година”. Изгледа да толико школовање траје и данас, значи ли то да се количина информација и није много повећала. Уосталом, судећи по остацима скелета изгледа да исти хардвер подржава исти софтвер, или бар драјв. Вратићу се још мало римској литератури. Вергилијев Енеја силази једном приликом у подземни свет. Али у подземни свет се не силази без златне гране која се прво покаже чамџији Харону, а потом и Персефони. Још пре осамдесет година Милан Будимир је показао да је златна грана у ствари грана имеле! Имела нас дакле опет враћа друидима јер та је биљка и по Плинију, друидима света. И незаменљива. Баш као што је у Ирском нилеицеацх лек за све!
И даље Плиније говори како је имела између осталог и одбрана против воде али и ватре! Очигледно да је ова биљка омогућавала друидима да постигну тај други, онострани вид, по коме се и зову друиди. Али шта на келтском, по некима, значи друид – друвидес – друwидес ? Ово тумаче као – врло учени, што је тачно. Ипак сам забележени “оригинал” с јасним језгром ВИД усмерава на још тачније извориште: видети. Што је блиско оном знати. Није ту крај! Ирска реч друи или дрви, значи мен оф тхе оак треес – људи храстова. Или, можда, људи храстови. А то је већ јако блиско оном шаманском да сваки шаман (разумеј) друид има своје дрво двојника који се рађа и умире с њим. А баш је храст главни носилац имеле, њен корен, њена веза са подземним светом, са прецима!
Мој омиљени Велшанин Роберт Грејвс у књизи која има поднаслов Историјска граматика песничког мита каже овако: Велшани су имали реч дерwyдд, што значи читач храста, или храстов пророк, што је вероватно изведеница од „друид“ . Имам и простије питање сад – од чега долази име јунака Квентина Дерварда из истоименог романа Валтера Скота? Погађате, Дервард је Шкот и тада је могао говорити само келтски (галски), односно језиком који данас зову гелик. На истом том реконструисаном гелику храст се каже дерво! Може ли онда Дервард да буде Растко?
И чисто као контролни узорак, погледајмо још једну камријску, да не кажем велшку реч – довид, која значи Бог!