До сада се обично Гај Јулије сматрао за највећег познаваоца Гала односно Келта. И његов је “Галски рат” остао такозвани извор првог реда за келтско питање. Хм. Има ту неке логике. Уосталом ко би их боље познавао од војсковође чије су трупе побиле по једном бројању најмање милион тих урођеника, се ла ви, рекли би данашњи потомци Гала!
Ипак, изгледа да је стари Гајо волео понекад и да слаже, јер он је био и политичар. Али заборавимо све то на час. И ево шта каже у одломку шесте књиге “Галских ратова”: “... о друидима прича се да уче велики број стихова па неки и по двадесет година уче...” Хвала ти Гајо, бавићу се тобом касније.
Бићу слободан да ставим акценат на ових “двадесет година”. Изгледа да толико школовање траје и данас, значи ли то да се количина информација и није много повећала. Уосталом, судећи по остацима скелета изгледа да исти хардвер подржава исти софтвер, или бар драјв. Вратићу се још мало римској литератури. Вергилијев Енеја силази једном приликом у подземни свет. Али у подземни свет се не силази без златне гране која се прво покаже чамџији Харону, а потом и Персефони. Још пре осамдесет година Милан Будимир је показао да је златна грана у ствари грана имеле! Имела нас дакле опет враћа друидима јер та је биљка и по Плинију, друидима света. И незаменљива. Баш као што је у Ирском нилеицеацх лек за све!