Напад Каталонаца – Кула краља Милутина

Опкољена српска светиња, због превеликог броја прибегара, убрзо је била захваћена глађу. За то време и Каталани трпе велике губитке од српских бранилаца.

Данило који преко свештеничке одежде навлачи оклоп, учествује у одбрани зидина и кула – као обичан војник.

Увиђајући да је највећа опасност због дуге опсаде глад и погибија од ње, доноси одлуку да се пробије из опсаде и доведе војну помоћ, али и храну. Ево како житије описује:

„Окружен младим племићима, децом својом, пробија се до Скопља ка краљу Милутину, кроз пукове нечастивих иноплеменика”.

Собом у безбедност двора краља Милутина, донео је и највеће светиње дома Пресвете.

Наговаран од самог краља, да остане у Скопљу и не угрожава сопствени живот, Данило ипак одлучује да одмах крене назад ка Атону.

Са собом ка Атону води свежу војску најбољих ратника које је могао да нађе.

Житија не говоре колико је Данилу требало да стигне од Атона до Скопља. Такође је неизвесно време и његовог повратка.