Снејк – Српско Српски речник, друга свеска
Можда се неко упита шта значе ови знаци навода на снејк (змија)... На првом месту руководио сам се писањем јер англо-саксонци пишу снаке; е, управо одатле сам почео, али одговор је био сувише прост, толико једноставан – снаке, снаге, снага! Додуше има код нас она изрека “брз као змија”, али ту се помиње брзина, не снага. Онда сам кренуо од змије и увидео сам да змија има род – женски род. Та змија. Али и мушки, додуше мало скривен, у речи змај – тај змај.
Је ли змај јак? Па јесте, и брз и јак. Ово нас усмерава на могући „затурен” облик змије у мушком роду – змиј и одмах је јасно зашто је змиј „отпао”: недовољно је звучан, прави вилични грч. А ми Срби волимо да мушка именица (да не кажем „имен”) има отсечнији крај. Можда је то зато што ми мушки принцип доживљавамо као нешто што треба да буде мање певно и самим тим смањујемо број вокала, поготово на крају речи.
Узмимо пример неке речи на К, рецимо крај (предео, свршетак...). Ако променимо на и добићемо криј. Исти ефекат као и у змиј; прави грч вилице. Значи српски изговор може скоро све да поднесе јер су говорни органи разрађени до краја али ипак дражи су нам крај, крој и креј од криј, зар не?
Ево птице креје, за пример. Женска птица је креја. Мушка може да буде креј али бисмо, ако баш морамо да нагласимо пол, рекли радије крејан, крејац, чак и крејавац (по узору на јазавац). На том трагу треба тражити промену из змиј у змај. Лакше је... али и глас а чува у себи примарну стваралачку снагу каква и приличи змају. Пробајте, варирајте змиј и змај. И осетићете, сигурно ћете осетити колико је змај мушкије, отвореније, буквално раскриљеније, речју – јаче, снажније.
Разлика између змије и змаја је значајна, скоро као између зиме и лета. И као што су зима и лето толико различити, ипак су само (да будем саркастичан) годишња доба. Тако је и змај ипак само змија, иако има крила. Сетите се слепог миша! Змија у себи наглашава елементе земље из које излази. И ту у земљи наћићемо пар ЗМ који налазимо и у змији али и у змају. Али змија буквално преузима ту хладноћу земље и зиме, реците ЗМ и осетићете жмарце (у осталом, и они су само варијација пара ЗМ, у мало покретљивије ЖМ). Зима скоро да је земља. Зима је изворна хладноћа, а земља стабилна хладноћа, која својом инерцијом штити од екстремне хладноће, али и припеке, као што сведочи израз земуница – лети хлади а зими „греје”.
Није змија џабе „хладнокрвна”. Скоро увек је скупљена, замотана, зимотана – смотана. Чува у себи непокретност земље. Змај пак носи хировитост неба, брзину ветра а раширена крила боље апсорбују снагу Сунца. Зато је у свету покретљивости змај јачи и више види, али је змија мудрија, изгледа баш због своје мање покретљивости. Ово све треба схватити на нивоу симбола а никако да змија и змај решавају некакве тестове интелигенције или „психофизичке способности”, да би их примили у менсу, или за пилота!
Враћам се сад („снаги”) снази. Мистерија постања света је мистерија постања речи. И увек се код именовања враћам на ЕПК. Зашто је нога – нога а не нуга или нига? Е, то одлучује ЕПК. А задато нам је из пара НГ да израсте нога а не нига. Али прича тек почиње. Ову нашу ЕПК имали су некада и становници Британије; „тјеком вјекова” су је затурили (можда ће је наћи), зато и не кажем да су је скроз изгубили. И док су је имали говорили су као и ми – снага и нога, јер иначе не би змију звали снаге – снаке! Али докази тек следе.
Како Англосаксонци кажу го, без одеће? Нејкид. Додамо ли само једно почетно с добићемо снејк–ид, змијаст, змијолик. А змија је управо то, гола – голцата, чак без длака. Једном су ме питали зашто имам пса. Мислим да сам тада рекао да се поред њега осећам мање длакав. У реду, рећи ће неко; рекао си нам од чега је нејкед – го, од змија, снејк. Али нам ниси рекао од чега је снејк? У ствари и то сам већ рекао. Највећи мишићи људског тела су у ногама. Мишићи су снага а нога је јача од руке (зато бицикл и терамо ногама). Дакле снага долази од нога. Ноге су у старини у главном биле голе, покривао се труп (в. Весталке). Тако су ноге постале синоним за голотињу – нагост, ногост!
Да скратим, нога је гола и јака баш као снаге – снаке, змија. Али ту није крај. Ноге излазе из трупа другачије од руку јер руке раздвајају врат и глава, док ноге „израстају” заједно и преплетене, прекрштене, личе на уплетене змије – снаге! Најзад, сад нам она пословица брз као змија звучи већ разумније: брз као нога.