Sve veze, meni
Vaša korpa
Sve veze, meniVaša korpa
Књига у корпи = 0

Логос – Српско Српски речник, прва свеска

 

Док сам месецима размишљао како да најјасније расплетем то клупче вуне око логоса појавио се један познаник с причом како је моја књига, мислећи на њено прво издање, хајдегеровског стила. Оставивши ми том приликом књигу Предавања и расправе истога Немца. Премда никад не читах Хајдегера, таква ми је опаска ипак годила (јер и сујета се ето употребом развија као и већина органа), јер сам знао да се ради о највећем германском филозофу двадесетог века. Узмем ту књижицу али не иде. Па све ко мајка Дамјанова: „окретала превртала њоме.“ Ипак, некако, гоњен већ поменутим мотивом, стигнем до мени интересантних делова, а то су наравно они где Хајдегер етимологизира а одељак или предавање се баш згодно зове „Логос”.

Суштина тог текста је анализа Хераклитовог фрагмента у коме он (Хераклит) размишља о слушању и казивању, говорећи да је логос једно (све је Једно). Трагајући за изворним смислом легеин које у старогрчком значи говорити, рећи, примати, (лежање око ватре, једина права прилика за разговор). Мартин Хајдегер каже: „…од самог почетка такође, чак у још изворнијем смислу… тај галгол (легеин Р.Д.) значи оно што значи наше истозвучно леген (леген нем. Р.Д.) метнути доле и метнути испред. Одмах у наставку Хајдегер пролази кроз латинско ЛЕГЕРЕ (сакупљања) да нагласи превлађивање скупљања илуструјући немачким лесен збирати у смислу збирања и скупљања. Не осећајући да латинско легија (војна јединица) открива више суштину лежања, баш као у нашем „кад се слеже на Косову војска” а суштина првобитне тактике сводила се заправо на прикупљање ради остваривања бројности. Како је примитивна комуникација подразумевала и релативну спорост „регрутовања”, војска је код прикупљања лежала, још тачније слегала се јер „слегање” подразумева и формацијско раслојавање (по годинама старости, по врсти наоружања, и најзад, по чину).

Тако сам ето сецирајући Хајдегера и Хераклита, трагајући за исходиштем логоса, добио као нуз продукт етимологију легије, баш ко што су оно тражећи термоизолацију летилица пронашли тефлон, па њиме обложили тигање, а прича о логосу тек почиње. Када је овако ладно промашио легију аутор посеже за аламанским дијалектом где леги значи „брана која лежи испред у реци и против водене струје” (!) и сад закључује: „легеин значи полагати. Полагање је: у–себи–скупљено– –допуштање–да–пред–нама–лежи–оно–што–је–скупа–присутно.“ Даље се пита: „како право значење легеин – а добија значење рећи и говорити?” Можда одговор и није тако скривен. Да видимо прво када је човек у старини имао прилике за говор у смислу разговора: у лову не јер се комуникација сводила на гестове и познату договорену мимику с понеким псст, ксс – ксс или звиждук односно подражавајући хук. У рату такође не јер су просте наредбе типа напред, назад урааа далеко од разговора: у раду, код орања или сече не јер сва концентрација одлази на посао. Значи у сутон око ватре на заштићеном месту настаје разговор! Да ли је Немчева дилема јадна или патетична кад се пита: „…то указује на најранију и најзначајнију одлуку о суштини језика. Откуд је одлука дошла? Ово питање важно је, и вероватно исто, као и питање: докле то својство језичке суштине сеже из полагања? Питање дотиче крајњу границу могућег суштинског порекла језика.“Зар ја да га упућујем на чело Јеванђеља по Јовану! А још сам смешнији кад га упућујем на – ко има уши нек чује – његов наредни пасус звучи језиво бесмислено јер је у суштини откривање топле воде: „Ми смо ухо када се наше скупљање потпуно посвети ослушкивању и када оно сасвим заборави уши и пуку навалу звукова. Докле год слушамо само звук речи, ми још не слушамо. А када то успевамо? Ми слушамо када припадамо оном што нам се говори. Говорење оног што нам се говори јесте легеин, допуштање–да–ствари–скупа–леже–пред–нама.“

На ово могу да додам само оно београдско „ма, кеве ти!” У смислу „много си паметан”. Тако сам наведен на логику која је изданак логоса и то опет кроз примере из нашег језика. Кажемо за животињску јазбину брлог јер то је од брљ–лог (легало) лога где се лежи а људска јазбина – ложница где се ложи али и лежи, и шта се тамо догађа? Логично, сједињавају се мушкарац и жена са смислом ради настанка новог човека (мислим да то има смисла, овај, да је логично!).

Немац наставља даље да се мучи око овога: „Међутим, није ли све ово произвољно тумачење исувише одвојено чудан превод на уобичајено разумевање које логос узима (има – Р.Д.) као смисао и разум?“

А још даље његове недоумице се настављају и ево: „Тада би логос било грчко име за говорење као казивање за језик. И не само то. Логос мишљено као збиралачко полагање, било би грчки мишљена суштина казивања… и заиста: Грци су становали у тој суштини језика. Али они, укључујући и Хераклита никад нису размишљали о њој… Међутим, они, Хераклит такође, никад не размишљају о суштини језика, баш као о логосу, као о збиралачком полагању.“

У реду Немче кажем: „А зашто су Грци такви, зашто никад не размишљају о суштини језика? Једноставно, зато што језик није њихов. Они су ушли у њега неспремни, као непливач у брзу воду у којој само може да се батрга не би ли се спасио дављења.“

На самом крају Хајдегер каже: „Нигде ми не налазимо трага да су Грци о суштини размишљали непосредно из суштине бивствовања. Уместо тога језик се – и то почев с Грцима – представљао као озвучавање (фоне) као звук и глас, представљао се фонетски. Грчка реч која одговара нашој речи (немачкој – Р.Д.) језик јесте глоса, „мишићни орган у усној дупљи”.

Е ово највише волим, кад „Швабо клети” тера воду на српску воденицу јер шта је најзад та глоса? Па обичан наш глас, а иницијална група гл налази се инвертована као лг са уметнутим вокалом. Да је заиста тако у логосу исходиште било у српском а не у грчком потврђује нам руско голос које је у ствари анаграм оног логос.Најбитније можда у целој причи јесте да је логос и читаво саречје од српског минимума лог, односно групе лг – гл. Али како то Хајдегер није приметио? Па, то је предавање дуго писао а одржао га је 1944. године, хмм, да ли бисте ви у укљештеном Рајху нервозном због сигурне пропасти, поменули студентима да се могућа решења налазе у српском и руском језику? Раније бих на телефонско питање: Шта радиш? одговарао: станујем! А после сусрета са Мартином Хајдегером одговарам: бивствујем!

Sve veze, meniVaša korpa
 

© 2022. Радован Дамјановић, књиге. Сва права задржана.