Класа – Српско Српски речник, прва свеска

Вековима изгледа као „класична“ реч латинског. Историјски гледано она то може да буде али њено порекло сигурно није латинско у смислу раноримског Ромул и његови прибегари нису у језичком смислу били ти који су ударили темеље латинског јер да бејаше тако данас би се користила синтагма „римски језик“ а не „латински језик“ (ове термине не треба мешати са римском и латинском књижевношћу, јер римска књижевност подразумева дела писана у римској држави до пропасти Царства у његовом западном делу а латинска књижевност у суштини подразумева све што је писано на латинском без обзира на епоху !). ЦЛАССИС значи генерација, саборац, а шире у саречју класа је и морнарица али и полазиште многих морнаричких термина као на пример ЦЛАССИАРИИ – морнари.

Карактеристична почетна група кл сведочи о етрурском пореклу (в. Етрурци), али топоними са иницијалним кл находе се и јужно од Тибра а не само у „правој“ Етрурији. Ова кл група неизбежна је и у талијанском, ту пада у очи да је латински фонд десетак пута богатији речима кл типа од италијанског! На први поглед то може да буде невероватно и парадоксално јер језик услед сталног гомилања нових појмова, поготово код живих језика (као што је италијански) али и мртвих (сјајан пример је у тзв. „латинском“ који се „осавремењава“ из дана у дан како би римски бискуп могао да каже „џојстик“ или „стјуардеса“!) показује тенденцију ширења „обогаћивања“, међутим у случају кл типа то није тако! Објашњење је релативно просто ако се проблем посматра из правца етрурског утицаја (на латински), који иако пресудан у свим подручјима почиње да слаби ширењем римске државе!

Иницијална група кл до данас се најбоље очувала у српском где се развила у неколико саречја. Клас (жита) је она наша реч која осветљава тамно порекло латинске класе, а може се разумети уз помоћ „хоризонталне и вертикалне визуелизације“ која је пресудна за објашњење: у хорозонталном смислу класје као мноштво стоји – класа у једној равни и тако постројено чека жетву као војска (ЦЛАССИС) бој.

Класа у овој равни значи припадање истој генерацији – једновременост али и истом сталежу, класи, јер сво је класје класје. Сам за себе издвојен из равни клас изгледа као најежена група војника. Потпуно је визуелно подударање класа и лађе са избаченим веслима (из птичје перспективе) где је свако зрно веслачко место а и ратне лађе збијају се у луци као зрна у класу и тако преко израза за грађане саборце првог реда ЦЛАССИЦИ дакле пешадију кроз даљу надградњу постаје класа неизбежна и за морнарицу. Ова група најзад налази се и у клија а одакле? Из зрна, а где је зрно? У класу.